Comments for Vladimir Pavićević

Comment on Krah kosovske politike: korak posle by Vukašin

Vukašin — Sat, 04 Sep 2010 01:04:55 +0000

Vlado ovo sto ti kazes je realno - Kosovo je nezavisno i ostace takvo jos dugo vremena sa vecom tendencijom ka zauvek nego sto je mogucnost da se vrati Srbiji. Sigurno postoje neke koristi od eventualnog priznavanja nezavisnosti kao sto bi bilo pristupanje EU (uzmimo po difoltu da je to dobra stvar).

Kako medjutim da sami sebi objasnimo to da priznajemo i prihvatamo odsecanje teritorije koja zaista jeste mnogo vise od puke teritorije? Fakat je da su mnogi zloupotrebljavali mit i mistiku znacenja Kosova u nasem narodu ali je fakat i da je emotivni i recimo duhovni znacaj stvaran medju obicnim narodom, da to nije isfabrikovano, niti je iscezlo niti ce. Ispravi me ako gresim ovde.

Voleo bi isto da podrobnije objasnis sta gubimo nepriznavanjem - nedovrsena drzava OK ali sta to znaci u praksi? Ostajanje izvan EU - ne deluje tako ubedljivo kada se prosto kaze to.

Comment on Apokalipsa danas by Anita Mitic

Anita Mitic — Sat, 24 Jul 2010 14:01:50 +0000

Moram da vam kazem da sam odusevljna ovim textom! Zaista je sve napisano bas onako kako bi svi ljudi u Srbiji trebalo da se osecaju. Zaista mi je tesko da prihvatim da ljudi u Srbiji mogu da veruju Jeremicu i ostalim “borcima” za Kosovo.
Ovim textom ste mi ulepsali dan:)

pozdrav iz Pristine
Anita

Comment on Apokalipsa danas by Tomislav Lovrekovic

Tomislav Lovrekovic — Fri, 23 Jul 2010 21:27:57 +0000

Sustina price lezi u cinjenici da Kosovo nije otislo danas, drskom ignorancijom MSP i samovoljom svetskih prekookeanskih policajaca, niti je teritorijalno izgubljeno ‘99 pod kisom projektila, vec je ono “otpisano” davne ‘88, kada je sacica manjine oduzela sve ingerencije vecini i pod instrukcijama Beograda zapocela otvoreni teror. Replika na “Uhapsite Vlasija” i “Bice uhapsen ko treba da bude”, cula se danas iz MSP, iako je poznata vec dobre dve decenije.

Comment on Srbija na zapadu by Aca Djokovic

Aca Djokovic — Fri, 11 Sep 2009 06:50:08 +0000

Pozdrav Vlado!

Svidja mi se metafora sa kućom i krađom nameštaja - ona samo pokazuje da u tebi ima književnog štofa i, po mom mišljenju, prava je šteta što nisi otišao u tom pravcu, mislim da bismo danas bili bogatiji za jednog dobrog, dobrog pisca.

A drugo, tekstu ne bih mogao ništa ni da dodam ni da oduzmem - mogu samo da ti zavidim što si ga prvi napisao (jer sam ja takođe razmišljao da napišem nešto na istu temu, ali to mi je za nauk - ne razmišljaj, deluj!).

Veliki pozdrav,
Aleksandar

Comment on Putevi će poželet Turaka (Beli Šengen za Srbiju) by Aleksandar Miladinovic

Aleksandar Miladinovic — Tue, 17 Feb 2009 23:01:47 +0000

Pročitavši ovaj post, na razmišljanje me posebno podstakla jedna rečenica - “Treba li podsetiti današnju Vladu, koja olako postavlja rokove prelaska na Beli Šengen…”
Na takvo olako ponašanje upozorio je i Oli Ren tokom svoje poslednje posete Beogradu. Na veoma direktan način (čini se da su uljudne diplomatske poruke potrošene ili su za one koji bi u Beogradu trebalo da ih dekodiraju ponovo bile nerazumljive), komisionar (kako ga je krstio njegov najviši beogradski sagovornik) Ren sugerisao je srpskoj vladi da ne podnosi kandidaturu tokom 2009. godine, odnosno pre nego što bude odmrznuta primena SSP-a. Naizgled mešanje u unutrašnjepolitičku odluku kada se malo bolje pogleda ustvari je - najprijateljskiji savet koji je Beograd mogao da dobije, mada je pitanje da li ga zaslužuje. Posle nebrojenih zaletanja sa datumom ulaska na beli Šengen, još jedno obećanje srpske vlade moglo bi da bude iznevereno, a da je takav ishod izvestan i pre podnošenja kandidature. Renova izjava deluje kao pokušaj spasavanja srpske vlade od još jednog neuspelog obećanja upućenog svojim sopstvenim građanima. Tako bi, ni kriva ni dužna, ponovo ispaštala Evropska unija koja bi bila optužena za još jedno u nizu neprijateljstava. Realna poruka treba, pre Nemanjine, da stigne i do građana - najvažnije je prilagoditi njihova očekivanja. I tako ovo “mešanje” postaje jedan prijateljski gest koga neminovno prati i podsećanje da je sve, ipak, u našim rukama.